24.04.2024
Čaga pečurke imaju antiinflamatorna i antioksidativna svojstva zbog čega ove medicinske gljive imaju neke obećavajuće zdravstvene prednosti. Ovo su neke od najistaknuitjih.
Nije uvek sve kako izgleda, a takav je slučaj i sa čagama – teško da uopšte liči na konvencionalnu pečurku. Iako su pune potencijalnih lekovitih svojstava, na kojima istraživanja nastavljaju da rastu, čaga nije vaša tipična pečurka (koja se, naravno, može pohvaliti sopstvenim zdravim, nutritivnim prednostima).
Šta su čaga pečurke?
Čaga pečurke su retka vrsta pečuraka koja je veoma poželjna zbog svojih sposobnosti unapređenja zdravlja. One su vrsta lekovitih adaptogenih pečuraka koje rastu na brezi u hladnim klimatskim uslovima. Stapaju sa drvetom, što ih čini težim za uočavanje u prirodi.
Kako čaga pečurke deluju na nervni sistem?
Kao adaptogena gljiva, veruje se da čaga pomaže da se uspostavi ravnoteža u telu pomažući mu da se prilagodi stresorima. Iz tog razloga, često se koriste u biljnim čajevima, alternativama kafe, tinkturama i prahovima.
Korišćenje čaga pečuraka za njihove lekovite prednosti nije ništa novo. Istoričari su pratili njihovu upotrebu još od 12. veka, do drevne Rusije, Sibira, Poljske i Azije. Vekovima su se lekovita svojstva čage koristila za lečenje digestivnih poremećaja, tumora i poremećaja srca i jetre.
Poslednjih godina, popularnost čaga pečuraka – i adaptogenih funkcionalnih pečuraka uopšte – je eksplodirala.
Glavne prednosti
Istraživanja o lekovitim pečurkama, uključujući čagu, su još uvek u toku – ali ova gljiva se vekovima koristi za zdravlje i lečenje širom sveta sa razlogom. Evo šta do sada znamo o zdravstvenim prednostima koje čaga pečurke mogu pružiti.
Antioksidanas i stres
Bobičasto voće, šargarepa i spanać su sve namirnice bogate antioksidansima – kao i čaga pečurke. Antioksidansi su važan deo zdrave ishrane jer se bore protiv nestabilnih molekula slobodnih radikala, koji uništavaju ćelije i doprinose bolestima.
Za čaga pečurke se kaže da sadrže veći nivo antioksidanata u poređenju sa drugim vrstama pečuraka. Ranija studija je otkrila da ćelije prethodno tretirane čagom imaju oko 40 odsto manje oksidativnog oštećenja od slobodnih radikala.
Antioksidansi su molekuli koji pomažu u zaštiti ćelija od oštećenja izazvanih slobodnim radikalima. Slobodni radikali su nestabilni molekuli koji mogu oštetiti ćelijske membrane, proteine i DNK, što može doprineti procesu starenja i razvoju raznih bolesti, uključujući bolesti srca, rak i neurodegenerativne bolesti.
Stres može imati značajan uticaj na nivoe slobodnih radikala u organizmu. Kada smo izloženi stresu, naš organizam može proizvoditi veće količine slobodnih radikala kao odgovor na povećane nivoe oksidativnog stresa. Oksidativni stres je neravnoteža između proizvodnje slobodnih radikala i sposobnosti organizma da neutrališe ili eliminiše ove radikale pomoću antioksidativnih mehanizama.
Kada su nivoi slobodnih radikala previsoki, a nivoi antioksidanasa niski, može doći do oštećenja ćelija i tkiva, što može doprineti procesu starenja i razvoju raznih bolesti. Stoga je unos antioksidanasa putem ishrane ili dodataka ishrani važan za održavanje ravnoteže između slobodnih radikala i antioksidanasa u organizmu.
Dakle, veza između antioksidanasa i stresa leži u tome što stres može povećati nivoe slobodnih radikala u organizmu, a antioksidansi mogu pomoći u neutralizaciji ovih slobodnih radikala i zaštiti ćelija od oštećenja. Ovo naglašava važnost održavanja zdravog načina života, koji uključuje smanjenje stresa i unos antioksidanasa putem ishrane ili dodataka ishrani.
ČAGA – SUVI VODENI EKSTRAKT SIBIRSKE ČAGE U PRAHU
Čaga je medicinska, adaptogena pečurka. Sadrži superoksid dismutazu – proteinski enzim koji ubrzava tok lečenja, održava telo vitalnim i usporava proces starenja. Može vam pomoći da se smirite u stresnim situacijama ili vam mogu dati nalet energije kada ste umorni.
Prebiotici i nervni sistem
Ishrana bogata prebioticima i probioticima mogla bi da pomogne vašem mikrobiomu creva da cveta, a čaga pečurke mogu biti dobar izvor i jednog i drugog. Pošto se čaga istorijski koristila za lečenje probavnih tegoba, ne čudi da bi ove pečurke mogle da igraju ulogu u održavanju zdravih creva.
Polifenoli u čagi su antioksidansi i prebiotici, što znači da pomažu u podršci rastu zdravih, korisnih bakterija u mikrobiomu creva. Istraživači su takođe otkrili da čaga pomaže u povećanju raznolikosti mikrobioma creva u studijama na miševima – ovo ima smisla pošto prebiotici deluju kao izvori hrane za probiotike (različiti mikrobi koji čine biom creva).
Postoje dokazi koji sugerišu da zdravlje creva može biti povezano sa mentalnim zdravljem, uključujući nervozu i anksioznost. Creva i mozak su povezani putem kompleksne mreže nervnih veza, poznate kao crevo-mozak osa, koja omogućava interakciju između creva i mozga.
Neki istraživači sugerišu da crevna mikrobiota može uticati na mentalno zdravlje putem proizvodnje neurotransmitera, poput serotonina, koji igraju ulogu u regulaciji raspoloženja. Takođe se smatra da upala u crevima može uticati na nervni sistem i povećati osećaj anksioznosti.
Prebiotici mogu pozitivno uticati na crevnu mikrobiotu, povećavajući broj korisnih bakterija u crevima. Ovo može dovesti do smanjenja upale u crevima i poboljšanja funkcije creva, što može imati pozitivan uticaj na mentalno zdravlje.
Međutim, važno je napomenuti da su istraživanja o vezi između prebiotika i nervoze još uvek u ranoj fazi, i potrebna su dalja istraživanja kako bi se bolje razumela ova veza. Takođe, individualni odgovor na prebiotike može varirati, pa je važno konsultovati se sa lekarom pre nego što započnete sa uzimanjem prebiotika kao deo strategije za upravljanje nervozom ili anksioznošću.
Kako bezbedno koristiti čagu?
Čaga ima gorak ukus i retka je, tako da se ne može konzumirati u velikim količinama. Previše čage takođe može imati negativne posledice po zdravlje.
Može da stupi u interakciju sa nekim lekovima za razređivanje krvi, a bilo je i slučajeva povrede bubrega izazvane čagom, pošto čaga ima visok sadržaj oksalata—višak oksalata može dovesti do kamena u bubregu i potencijalnog oštećenja bubrega.
