Poremećaj pažnje: Šta je ADHD kod odraslih i kako prepoznati simptome?

Pošto ADHD utiče na metakogniciju  ili samosvest, mnoge osobe nisu ni svesne da je njihovo ponašanje uopšte povezano sa poremećajem pažnje. Saznajte koji su to karakteristični simptomi.

Možda ste nervozno kuckali prstom po stolu tokom stresnog dana ili ste se bezumno igrali pramenom kose na semaforu. Dok se osobe pod stresom vrpolje s vremena na vreme, ljudi sa poremećajem pažnje (ADHD) često koriste ono što se naziva samostimulativno ponašanje – ili stimulisanje – da bi se fokusirali ili samoregulisali.

I iako može imati mnogo oblika, stimming kod ADHD-a obično uključuje pokrete koji se ponavljaju (kao što je ljuljanje ili poskakivanje kolena) ili zvukove (kao što je pročišćavanje grla ili zujanje).

Nastavite da čitate da biste saznali više o stimulisanju kod ADHD-a, kada može biti od pomoći (ili štetno) i kada je dobra ideja da razgovarate sa stručnjakom za mentalno zdravlje.

Šta je ADHD kod odraslih?

ADHD je uobičajen neurorazvojni poremećaj, što znači da utiče na razvoj i funkcionisanje mozga. Procenjuje se da 8,4% dece i 2,5% odraslih ima dijagnozu ADHD. Iako se često dijagnostikuje u detinjstvu, ADHD jednako pogađa i decu i odrasle. Uobičajeni simptomi ADHD-a uključuju:

• Poteškoće u mirnom sedenju
• Poteškoće u obraćanju pažnje
• Poteškoće u ispunjavanju zadataka
• Zaborav
• Osećaj neuspeha
• Poteškoće u društvenim situacijama

Simptomi ADHD-a mogu ometati školu, posao, društvene aktivnosti i odnose. Uprkos ovim izazovima, istraživanja takođe pokazuju da se neki simptomi ADHD-a, kao što su kreativnost, radoznalost i avanturizam, često posmatraju kao pozitivni i korisni. Ne postoji poznat uzrok ili lek za ADHD, ali stanje se može upravljati. Lečenje ADHD obično uključuje kombinaciju obrazovanja, bihejvioralne terapije i/ili lekova.

Šta je ADHD stimulisanje?

ADHD stimulisanje je kada se osobe sa ADHD-om upuštaju u određena ponašanja koja se ponavljaju iz različitih neuroloških razloga. Tačnije, to znači da osoba sa ADHD-om često ponavlja zvuk ili pokret kako bi se umirila, fokusirala ili upravljala emocijama (kao što su anksioznost, dosada ili preplavljenost). Osoba sa ADHD-om može primetiti kada stimuliše, ali ponekad se podsvesno upušta u samostimulativno ponašanje.

Ljudi sa ADHD-om mogu da ispolje sledeće stimulativno ponašanje:

Vizuelno (ponašanje povezano sa vidom)

• Ponavljajuće treptanje
• Gledanje predmeta koji se okreću
• Crtanje
• Aranžiranje objekata

Auditorno (ponašanje koje uključuje slušanje zvuka)

• Više puta slušanje pesme
• Oponašanje zvukova

Verbalno (ponašanje koje uključuje proizvodnju zvuka)

• Zujanje
• Coktanje jezikom
• Čišćenje grla
• Zviždanje

Taktilno (ponašanje koje uključuje dodir)

• Grickanje noktiju (ili grickanje kože oko noktiju)
• Škripanje zubima
• Stiskanje pesnice
• Trljanje prstiju
• Grickaju unutrašnjost usta

Vestibularni (ponašanje vezano za ravnotežu i kretanje)

• Ljuljanje napred-nazad
• Pacing
• Noga poskakuje
• Tresenje glave

Kako ublažiti simptome?

Važno je napomenuti da je stimulisanje često bezopasno i da nije ponašanje koje treba zaustaviti. U stvari, to može biti korisno sredstvo za upravljanje stresom, dosadom ili nedostatkom fokusa. Stimulisanje može poboljšati funkcionisanje izvršne vlasti – bilo da to znači da pomaže osobi da pokrene proces u više koraka, filtrira stimulaciju okoline ili održi pažnju.

Međutim, postoje drugi trenuci kada stimulacija može da stane na put vođenju srećnog, produktivnog života – ili čak da dovede do samopovređivanja, kao što je grizenje noktiju koje dovodi do krvarenja. Ljudi sa ADHD-om mogu da rade sa stručnjakom za mentalno zdravlje kako bi razgovarali o sledećim tehnikama upravljanja simptomima:

Samosvest

Prvi korak ka upravljanju bilo kojim delom ADHD-a je samosvest. Pošto ADHD utiče na metakogniciju – ili samosvest – u mozgu, mnogi pojedinci sa ADHD-om nisu svesni koje je njihovo ponašanje uopšte povezano sa ADHD-om.

Prilagođavanje okruženja

Ljudi sa ADHD-om mogu da rade sa stručnjakom za mentalno zdravlje kako bi prilagodili svoje okruženje – ili se prilagodili svom okruženju – da budu ili manje ometajući ili više stimulativni. Na primer, slušalice za poništavanje buke mogu pomoći da se poboljša fokus u ometajućim postavkama, dok izbor za rad u kafiću sa ambijentalnom muzikom može pomoći pojedincu da započne dosadan zadatak.

Prakse svesnosti

Istraživanja sugerišu da prakse svesnosti, u tandemu sa kognitivno bihejvioralnom terapijom (CBT), mogu biti efikasan način za upravljanje simptomima ADHD-a. Terapije koje uključuju svesnost i meditaciju [se takođe] pokazale kao korisne za rad na samoregulaciji.

Uvek kada stimulisanje utiče na kvalitet života osobe, uvek pomaže razgovor sa stručnjakom za mentalno zdravlje da istraži šta se može učiniti da se poboljša blagostanje. Takođe je važno ne samo da radite sa specijalistom da biste naučili tehnike upravljanja, ako je potrebno, već i da razumete uzrok, prirodu i značaj motoričkih obrazaca kao što je stimulisanje.

relif / gettyimages.com